Suva zemlja

Mnoga sela pogoreše ovde
Vukovi nam ovce otimali
Zveket omče opeva slobode
Koje su nam uz blagoslov dali.

Dok su naše dedove šibali
Oci pesme pevali su njima
A nama su uz blagoslov dali
Napravicu što radosno svira.

A ja mlađan u sivom betonu
Kao june u svemire zurim
I uz blagi osmeh, po bontonu
Doprinosim gradu i kulturi.

Sve što zucnem ili stihotvorim
Razvrstaće u folder fasciklu
Da se znade odakle to zborim
Da obrade biljku samoniklu.

Sve što radim ili ne uradim
Razvrstaće u programske šeme
Da se mrtvom moru ne zamerim
Ne započnem nemile mu teme.

Tako stanem na njihovu stranu
Depresivac, otuđenja vesnik
Čak, poželjan u njihovom klanu
Sav postiđen što sam jošte pesnik.

Što sam deo omražene klape
Za besmrtmost koja se otima
Stavljajući te smrdljive šape
Na sve što je trebalo da sija.

Da sam vladar sa Olimpa drevnog
Spržio bih guzice ljudima
Poslao bih svog Areja gnevnog
Da ih plaši ognjem i čudima.

Da im nikad na pamet ne padne
Da čačkaju mesec po kosmosu
da prodaju bljuvotine gadne
k'o istine, na lirskom patosu.

Nek' se prezru fizike, hemije
Ti trovači vas(cijeloga)duha,
Od njih čovek ne može da snije
Ostade nam samo zemlja suha.