Stado

Čuješ li me ti dokona kliko!
Ti, buljava i musava ćudi,
Ti što hoćeš za sebe blagodet
A glupošću svojom svetu sudiš.
Čuješ li me ti, zlatna sredino!
Ti korove, u zemljinoj bašti
Što si svaku brazdu zahvatio
Svaku pogan u misli i mašti.
Čuješ li me ti krezuba babo
Što se mojim imenom predstavljaš!
Uvek spremna da proslaviš tugu
Dok o zemlji Dembeliji sanjaš!
Ja ću vama pljunuti u lice
Svakoj vašoj lenjosti i jadu
Grliću se, ljubiti sa vama
Sav otporan prema vašem smradu.
Ukopana vaša duša drema
U grobnicu, u to vaše telo
Gde joj smeta i sunce i kiše
I svačije podvižničko delo.
Čuješ li me ti mlitava klapo!
Sitne duše od zavisti tužne
Nijednu vam mudrost ne prihvatam
Niti marim što ste tako ružne!