Prasetina

Sedim tako dok zebu mi noge
Čarape sam usmrdeo mnoge
Pa sad evo prehladu navlačim
Dok sa ovom strofom noćas bančim

Često su mi proždrljive svinje
U pepeo mrvile vrline
Al' i fakat pouzdan je zna se
Da sam i ja proždrljivo prase

Vremenom sam prikupio straha
K'o seoska maloumna snaha
Pa sad ovde izdajem na znanje
Da je prasac pripravan za klanje

Ali grme fanfare i zvona
Nazire se izvor od iskona
Pa bih opet da prostite mili
Poželeo da još malo živim

Neka mi se sudbina rugala
Nek' sam bio žedan i vešala
Nek' je bilo sve što nisam hteo
Nek sam pao gde god sam se peo.

Ja bih opet u prostoj ljubavi
Da se lanca sudbine izbavim
I uz teror prasetine ljute
Opet gradim izgorele pute.