Kapljica slave

Zašto pišete ručice nežne?
Možeš li svoje stihove jesti?
Samo ti lije kapljica slave
U čašu žuči da se smesti.

Dobro ušuškam u toplu jaknu
Daruješ opis čici i zimi
Piljeć' u sliku na TV ekranu
Pevaš o moru u daljini.

Zašto škrabate ručice tužne?
Da l' vam je imidž tuga takva?
Nikome pesme te nisu nužne
Ni poklič vašeg srca od stakla

Šta vi imate o tome kasti?
Tražiš ogledalo da vidiš ko si.
Na sebi imaš suviše masti?
Da li se takva frizura nosi?

I s punim pravom laješ i blejiš
Dok samouvereno prosipaš znanje,
Bradicu puštaš i šešir nosiš
Da bi stekao pesnika zvanje.

Imaš li išta, išta reći?!!
Nemaš ranu a imaš melema
Il' samo sanjaš o tuđoj sreći
U vreme građanskog slobodnog vremena?

Vi biste hteli kljunova žutih
Kljucati tvrdo seme mudrosti
Da netaknuti hodate stazom
Na kojoj leže čovečje kosti

I cela ova pisnja o pismu
Ne da se piti, ne da se jesti
A iz nje lije kapljica slave
U čašu žuči da se smesti.